Informativna stranica Bezdana

Poslednji update:
24. sep. 2017.



Privreda

Novitet Dunav

Privreda Bezdana danas

Pre dve decenije, u jutarnjim satima bezdanskim putevima reka biciklista hrlila je na posao. Dolazilo se i iz okolnih sela kolima i autobusom. Samo tadanje brodogradilite, tamparija, poljoprivredni kombinat i trikotaa upoljavali su preko 1200 radnika. Ostali, manji privredni subjekti, jo barem toliko.
Na ruevinama velikih firmi, nastali su privredni subjekti sa po pedesetak radnika i sa vikom opustoenih objekata. Iz poznatog i priznatog brodogradilita vie se ne uju zvuci alata jer preostali radnici svako jutro putuju u apatinsko brodogradilite radei uslune poslove.

Ipak, dobra stvar je da u poslednjoj deceniji, pojedina nova, privatna preduzea lagano, na zdravim osnovama, ire proizvodnju i poveavaju broj radnika. Ima ih oko desetak i upoljavaju izmeu 20 do 50 mladih ljudi. Ostala uposlenost Bezdanaca moe se svesti na rad u prodavnicama, pekarama, apotekama, cvearama, kafiima, menjanicama i slino. Sve to, moda dvestotinak zaposlenih koji se stalno smenjuju, a ne retko, lokali se ubrzano zatvaraju, otvaraju novi... Manji broj ljudi radi u javnim ustanovama u Bezdanu ili putuje u Sombor.

Ko je imao zanat u rukama, okrenuo se otvaranju radionice za uslune delatnosti. Tako u Bezdanu ima servis autogasa, bicikla, bravarskih radionica, fotograf, frizeri, kamenoresci, sodara, vulkanizer, zidari... Radionice sa 2-3 uposlena i sa dovoljno posla. Poslednjih godina popularna su i neka zanimanja koja ranije nisu bila karakteristina za selo, kao to su taksisti, uslune agencije i slino.

Mnogo buke poslednjih godina u Srbiji die se oko seoskog turizma. Meutim, ovaj talas kao da je zaobiao Bezdan, uprkos brojnim prednostima. Nema profesionalne agencije niti organizovanog dolaska veeg broja turista. Sve se svodi na sluajne turiste za koje je dovoljna pojedinana inicijativa nekoliko pansiona i ardi.

U poljoprivredi je stanje dvojako. Sa jedne strane, oni sa usitnjenim parcelama i zastarelom opremom, ak ni uz pomo mera Ministarstva poljoprivrede, vie ne mogu da sustignu korak sa vremenom. S druge strane, izdvojila se grupa mlaih gazdinstava koji se opredeljuju za gajenje voa i povra sa ciljem da na manjim parcelama postignu to veu dobit. Znatna sredstva daje nadleno Ministarstvo, to kreditna, to kroz povrat novca za sertifikovani rasad, opremu za navodnjavanje i ostalo.

O privredi Bezdana danas i mogunostima zapoljavanja mladih, razgovarali smo sa uspenim privrednicima iz Bezdana:

Jolanka Pai, direktor i suvlasnik firme Savremeno pakovanje: Nae preduzee bavi se proizvodnjom ambalae i registratora i upoljava oko 50, mahom mlaih ljudi. U sezoni upoljavamo i vei broj radnika, a imamo potrebe i za mladima sa strunim, srednjokolskim obrazovanjem. Mislim da mladi ljudi danas mogu ostati ili se vraati u Bezdan ako imaju ideju za sopstveni posao. Prostora za to ima, ali smatram da mladost danas nema strpljenja da se ideja razradi i pretvori u uspean posao.




Lenke Bezdan Berec, vlasnik stambene zadruge Bezdan-stan:
Nema velikih mogunosti za povratak kolovanih ljudi u Bezdan, osim za pojedinane sluajeve u uslunim delatnostima. Lokalni organi bi trebali stvoriti povoljnu klimu za ulaganje u Bezdan, to znai, ponuditi ulagaima sreenu industrijsku zonu sa infrastrukturom. Jedino tako se moe pokrenuti i unaprediti proizvodnja u Bezdanu.




Nikola Tucakov, direktor i suvlasnik TP Koteks:
S obzirom na broj preduzea i zaposlenih kakav je Bezdan imao u odnosu na druga sela, stanje je danas katastrofalno. Osiromaenost i smanjena potronja uticali su i na sve ostale delatnosti u selu. I naa sredina je platila cenu nepripremljenosti na tranziciju, a reavanje problema prevazilazi nivo lokalne samouprave. Posao je to, moda, za nivo pokrajine jer treba imati dobru optu strategiju. Ne moemo, na primer, u isto vreme priati o razvoju turizma i industrijske zone u Bezdanu, to ne ide zajedno. to se tie mladih ljudi, blie stvarnosti je snalaenje u savremenoj poljoprivredi i pojedinanim, turistikim inicijativama, tj. kombinacija obe delatnosti u jednom porodinom biznisu.





arko Pudar, vlasnik zadruge Agrobezdan:
alosno je da je razvoj jednog mesta ili regije u direktnoj vezi sa brojem i veliinom kontraverznih biznismena koje Bezdan, pa ni Sombor nemaju. Nakon privrednog kraha Bezdana, upoljavanje stanovnitva najpre vidim u turizmu zbog irokog spektra potencijala koje mesto ima. Da bi se privukao ozbiljan i stalan broj turista, naroito stranih, potrebno je da vie subjekata osmisli zajedniki razvoj turizma Bezdana. to se tie posla za mlade ljude, nije tano da ga nema. Ne treba razmiljati samo u pravcu traenja posla kod gazde, ve i kako poeti sopstveni posao. Znai samoinicijativa, koja je ba i svojstvena mladim ljudima. S druge strane, veina mladih bi ipak htela da za kratko vreme doe do novca i ima standard na visokoj nozi.





Stanje i nije tako loe, reklo bi se, ko eli raditi, ima gde raditi. Ipak, poslednje dve decenije mladi koji odlaze na kolovanje u vee gradove, na vraaju se u Bezdan. Pored toga, mnogi svreni srednjokolci, iako ive u Bezdanu, posao radije trae na hrvatskom primorju ili negde dalje u inostranstvu. Zarade su daleko bolje, a sa novcem se i snovi lake ostvaruju.


Ovog septembra, Izvrno vee Vojvodine raspisae javni konkurs kao svojevrsni podsticaj za zapoljavanje u tzv. ruralnim sredinama. Oekuje se da e od 1. decembra sedamdesetak visokokolaca poeti raditi po selima to je podsticaj da mladi bre dou do posla, a selo da napreduje. Gde e u tom projektu biti Bezdan, videemo. U svakom sluaju, dobro bi bilo da se to pre oformi Klub privrednika Bezdana u kom bi oni koji su svoj rad i znanje ve dokazali uspenim poslovanjem, promovisali stvarne mogunosti i viziju privrede Bezdana.




S.T.




Vrh stranice













































































Copyright © Bezdan Web Team